Četvrta scena: Caroline i Matt

Matt radi u Mystic Grillu. Caroline sedi za jednim stolom i čeka narudžbu. Pošto su predugo izbegavali jedno drugo, oboje odlučuju da je ovo pravo vreme za razgovor.

Sjedim uza stolom kraj prozora. Cekam da mi Matt donese pice i da razgovaramo. Ne mogu vise ovako. Moram da kazem istinu. Ne mogu da vise lagati i nanositi mu bol. Vec sam povrijedila Tylera kada sam onako izasla bez objasnjenja. Skupljam svu snagu kad vidim da mi se Matt priblizava.

Video sam je kada je ušla. Video sam svaki deo nje, svaki put. Njenu zlatnu kosu koju sam milovao do pre nekoliko meseci. Ali - kao da je neki deo mene obrisan, kao da neki deo mene ne postoji. Što se više napinjem ne mogu da se setim. Samo znam da sam znao da moram da završim sa njom. Bez pogovora i objašnjenja.
A sada je tu, čeka na mene jer Jeremya nema. On mi je uvek čuvao stranu.

Polako prilazim stolu. Prebacujem krpu preko ruke i nosim poslužavnik.
"Izvoli, šta želiš?" govorim poslovnim akcentom, a najradije bih je zagrlio i nikada je više ne pustio.

Kada mi se priblizio i kada sam vidjela njegove prelijepe oci shvatila sam koliko ce ovo biti tesko. Naravno, znala sam sta se sprema ali kao da se neki dio mene otkida. Pogledala sam ga u oci i rekla: "Sjedi. Moramo razgovarati."

Bio sam iznenađen njenim predlogom. Zavrtelo mi se u glavi na trenutak. Ali vešto sam to prikrio i pribrao se. Seo sam za sto i ponovio:
"Šta želiš?" uz dodatak: "Ne smem da sedim previše, imam posla." pogledao sam prema šanku. A u stvari...
Hteo sam da se ovaj trenutak zaustavi.
"Reci šta imaš. Brzo."

Nisam znala kako da pocnem. Znala sam da cu ga povrijediti. Duboko sam udahnula i rekla:"Matte, ne znam kako ovo da ti kazem ali mislim da moramo prekinuti."

Ko da nisu prekinuli do sada XDDDDD

Odavno sam znao da je gotovo, ali sada kada ovo čujem zvanično - znam da je stvarno tako. Mozak je prestao da mi radi. Nisam znao šta da uradim. Borio sam se sa osećanjima koja su pretila da isplivaju na površinu. A čudno.. u sebi sam goreo, a moja spoljašnjost je bila sasvim mirna. Kao da sam iznad ovoga i posmatram.
Pognuo sam glavu.
"U redu," rekao sam i nisam verovao kojim staloženim tonom.
"Samo, molim te - objasni mi neke stvari. Zašto, kako, šta se desilo? Kao da sam spavao protekla dva meseca. Ničega se ne sećam u vezi sa tobom?"

Nisam znala sta da mu odgovorim. Udahnula sam vazduh koji mi je dojednom bio toliko potreban. "Matte, zaista ne znam sta da ti kazem. Zaista ne zelim da te povrijedim niti sam ikada to zeljela. Jednostavno milsim da je sve otislo krivim putem." To je bila istina. Odkako sam postala ovo sto sam postala sve je krenulo naopacke. " Matte, nadam se da bar mozemo da budemo prijatelji." Mada, nakon sto sam ovo izgovorila shvatila sam da to jednostavno nije moguce. Bol je jednostavno bio prevelik.

Pogledao sam u nju poslednji put. Njene zelene oči su mi se urezale u pamćenje. Odmahnuo sam glavom i ustao od stola. Unutrašnjost mi se grčila od bola.
Samo prijatelji, posle svog ovog vremena - da kako da ne.
Nisam više mogao da izdržim. Poleteo sam prema šanku ne osvrćući se. Uzeo sam duksericu i rekao Zachu da me odmeni na par sati. Brzim korako sam otišao do vrata. Nisam gledao kuda idem. Na izlazu sam se zapucao u Tylera.
"Izvini," promrmljao sam a onda otrčao do auta i upalio ga.
Drhtalo je ispod mene. Glavu sam stavio na volan. A onda sam smogao snage. Nagazio sam na gas i odvezao se do groblja.

Htjela sam da nesto kazem. Ali nisam mogla. Nije se imalo sta za reci pogotovo ne nakon sto je onako otisao. Pratila sam ga pogledom sve dok nije nestao u svom autu. A onda sam stavila glavu u ruke i pocela plakati.