Te noći na nebu su bila dva Meseca, ili možda čak I tri. Ne sećam se tačno, a nije ni čudo, s obzirom na to koliko sam čaša šampanjca popila. Teturala sam se ulicom na previsokim Lubotin štiklama, proklinjući dizajnera I sve seljanke koje rade za njega. U glavi mi je tutnjalo, I moji savršeni uvojci boje meda, brižljivo sređeni za ovaj parti, bili su skoro uništeni. Bela Šanel haljina koju mi je kupio mamin drugi muž bila je u pristojnom stanju..baš u času kada mi pogled pade na crvenu fleku od vina tačno kod mog kuka. S uzdahom, teturala sam se praznom ulicom, uplašena činjenicom da bih mogla pasti ovde, sama, bez taksija na vidiku. Misao mi prolete glavom I brzo izvadih svoj Blekberi. “S, pošalji nekog za mene, hoćeš li? Na onom partiju sam u Petoj Aveniji. Xoxo, Blair”. Oduševljeno sam pritisnula “send” baš u momentu kad sam shvatila da nemam dometa. “Sranje!” psovka je pobegla iz mojih savršeno napminkanih usana. Da je mama tu, verovatno bi me pogledala onako oštro, I malo proširila oči u znak neslaganja. Nikad se nije ni trudila išta više od toga. Sela sam na pločnik I izula cipele osećajući olakšanje. Svetla su mi se mešala, I sve o čemu sam mogla da mislim je…ko sam ja? Sa jedne strane sam savršena dama iz visokog društva, koja će se udati za Nejta, imati prekrasnu kuću, dvoje divne dece, I, naravno biću jedna od onih žena koje muža dočekaju poljupcem I toplom pitom sa višnjama. Sa druge strane, evo me, polupijana, uprljana, tek izašla iz kreveta neznanca sa kojim sam bila, sa šminkom koja mi ovako razmazana već daje heroin look. Ko sam ja? Uzdahnula sam I prošla rukom kroz kosu, vadeći svoj rajf. Odjednom ,nešto se pomerilo u tami. Naglo sam podigla pogled, I paranoično pogledala okolo. Ništa. A mogla sam da se kladim u svoju omiljenu haljinu da se pomerilo. Onu sa braon kaišićem. A možda sam ipak umislila.
Pridigla sam se, osećajući se tako krhko, I krenula da hodam dalje, ni sama nisam znala gde. Napravila sam par koraka I osetila trnce niz kičmu, osećala sam da me neko posmatra. –Mislim da si zaboravila nešto- začula sam glas iza sebe, muški, I umirujući, pa ipak mi je ledio krv u žilama. Ukočeno, okrenula sam se I bacila pogled preko ramena. Jasno sam videla obris muškarca u polutami, u ruci je držao moj rajf I okretao ga među prstima, velikom brzinom. Ili se to samo piće poigravalo sa mnom. Prišao je par koraka, I iskoračio na svetlost fenjera, I tada sam mu videla lice. Njegove okeansko plave oči bile su presvetle, I sijale su, dok su njegove usne bile skupljene u yavodljiv osmeh koji mu je titrao u uglu usana. Njegova kožna jakna odavala je utisak neobuzdanog I divljeg momka, što je trebalo da me dodatno preplaši, pretpostavljam. Ali nije. Umesto straha, u meni se, uprkos piću, I situaciji, probudila ona Bler koja je navikla da bude kraljica, I vlada. -To je moje- rekla sam otrovno, gledajući u njega, pa u rajf, koji je svetlucao pod jakom svetlošću fenjera. -Vrati mi-. Coknuo je jezikom par puta, I podigao obrvu, gledajući me pogledom koji je činio da pocrvenim. –Znaš, nevaspitane devojke ne prolaze dobro. Treba fino da zamoliš- uyvratio je, zabavljeno vrteći moj rajf. Bes je rastao u meni. Ko je on? Šta umišlja? Zna li on ko sam ja?! Pokušavajući da zadržim svoj hladan ton, prišla sam par koraka I ispružila ruku –Odmah- jednostavno sam to izrekla, poput naređenja. Onim svojim tonom od kog su me podilazili žmarci, meko je odgovorio, blago nakrivivši glavu –Uništavaš svu zabavu, Bler…- Ponovo me odmerio dok sam ja stajala kao ukopana…Odkud je znao moje ime? Namrštila sam se, dok mi se u glavi mutilo. –Ko si ti?- promucala sam nekako, potpuno gubeći bitku u hladnom, savršenom tonu koji govori kako sam kraljica I kako je on ispod mene. Prišao je, gipko I elegantno, poput pantera, poput životinje koja vreba plen. –Ja sam Damon- osmehnuo se meko, gotovo me ubedivši da nema loše namere. Njegovo lice odjednom se našlo na svega par milimetara od mog, I osećala sam blag miris viskija u njegovom toplom dahu. Njegove plave oči hipnotički su zurile u moje usne, I nisam mogla da se pomerim. Nisam vladala sobom. Približio je svoje usne mojima, a zatim odmahnuo glavom, kao da se predomislio, I prešao mi vrhovima prstiju po vratu. Osećala sam kako mi se koža ježi na njegov dodir. Zatvorila sam oči, puštajući vetar da mi leluja pramenove kose. Čula sam prigušen smeh.
A onda je zario zube u moj vrat.
Pridigla sam se, osećajući se tako krhko, I krenula da hodam dalje, ni sama nisam znala gde. Napravila sam par koraka I osetila trnce niz kičmu, osećala sam da me neko posmatra. –Mislim da si zaboravila nešto- začula sam glas iza sebe, muški, I umirujući, pa ipak mi je ledio krv u žilama. Ukočeno, okrenula sam se I bacila pogled preko ramena. Jasno sam videla obris muškarca u polutami, u ruci je držao moj rajf I okretao ga među prstima, velikom brzinom. Ili se to samo piće poigravalo sa mnom. Prišao je par koraka, I iskoračio na svetlost fenjera, I tada sam mu videla lice. Njegove okeansko plave oči bile su presvetle, I sijale su, dok su njegove usne bile skupljene u yavodljiv osmeh koji mu je titrao u uglu usana. Njegova kožna jakna odavala je utisak neobuzdanog I divljeg momka, što je trebalo da me dodatno preplaši, pretpostavljam. Ali nije. Umesto straha, u meni se, uprkos piću, I situaciji, probudila ona Bler koja je navikla da bude kraljica, I vlada. -To je moje- rekla sam otrovno, gledajući u njega, pa u rajf, koji je svetlucao pod jakom svetlošću fenjera. -Vrati mi-. Coknuo je jezikom par puta, I podigao obrvu, gledajući me pogledom koji je činio da pocrvenim. –Znaš, nevaspitane devojke ne prolaze dobro. Treba fino da zamoliš- uyvratio je, zabavljeno vrteći moj rajf. Bes je rastao u meni. Ko je on? Šta umišlja? Zna li on ko sam ja?! Pokušavajući da zadržim svoj hladan ton, prišla sam par koraka I ispružila ruku –Odmah- jednostavno sam to izrekla, poput naređenja. Onim svojim tonom od kog su me podilazili žmarci, meko je odgovorio, blago nakrivivši glavu –Uništavaš svu zabavu, Bler…- Ponovo me odmerio dok sam ja stajala kao ukopana…Odkud je znao moje ime? Namrštila sam se, dok mi se u glavi mutilo. –Ko si ti?- promucala sam nekako, potpuno gubeći bitku u hladnom, savršenom tonu koji govori kako sam kraljica I kako je on ispod mene. Prišao je, gipko I elegantno, poput pantera, poput životinje koja vreba plen. –Ja sam Damon- osmehnuo se meko, gotovo me ubedivši da nema loše namere. Njegovo lice odjednom se našlo na svega par milimetara od mog, I osećala sam blag miris viskija u njegovom toplom dahu. Njegove plave oči hipnotički su zurile u moje usne, I nisam mogla da se pomerim. Nisam vladala sobom. Približio je svoje usne mojima, a zatim odmahnuo glavom, kao da se predomislio, I prešao mi vrhovima prstiju po vratu. Osećala sam kako mi se koža ježi na njegov dodir. Zatvorila sam oči, puštajući vetar da mi leluja pramenove kose. Čula sam prigušen smeh.
A onda je zario zube u moj vrat.
