7.Jul
Noć je bila tiha i vedra. Neko bi rekao da je sve to previse dobro da bi bilo istinito. Ali naravno to ne važi za mene. Vec neko vreme trudim se da umaknem jednom od najboljih lovaca na vampire u celoj državi,ali i dalje mi je za petama.
Moram da priznam i sada dok stojim na vrhu zgrade osećam kako mi se približava. Ona zna gde sam,i samo je pitanje vremena kada će me pronaći,ali dotad ostaje mi vremena da zapišem i ispričam šta se desilo u poslednjih nekoliko dana...
4.Jul
U ovih par godina otkad sam napustio Mystic Falls i preuzeo kompaniju Mitchell and Co. u New York-u bilo je dosta naporno i nabijeno raznim vecerama i sastancima. Ali nisam ni pretpostavio da ce me moja proslost pratiti. Pa zar nije tako bilo oduvek?
Bilo je vece kada je kompanija izglasala neke vazne odluke i svi su krenuli ka vaznoj zurci koju su u cast nase kompanije pripremile velike porodice Brennan i Dickson.
Bila je to jos jedna od onih zurki za visoku,ustogljenu elitu,kojih sam imao preko glave u poslednjih par meseci.
Setajuci izmedju redova stolova,punih skupim picem,hranom i raskosjem. Usput sam se upoznavao sa toliko zvanicnika da vise ni imena nisam mogao da im popamtim. Ali,to vise nije ni bilo vazno...Ne kad sam upoznao nju.
Na sebi je nosila kratku crnu jednostavnu haljinu koja je naglasavala obrise njenog tela. Imala je krupne tamne oci i duge trepavice kao i pune crvene usne. Njena kosa laganim uvojcima se spustala do sredine ledja. Bila je sarmantna,bila je prelepa.
Naravno njena lepota nije prva stvar koja me privukla. U sobi je bilo prelepih devojaka od kojih su je neke cak i nadmasivale,ali ona je imala ono nesto. Zracila je nekom posebnom misterioznoscu. Na trenutak me podsetila na Kath..Ne ti misao sam brzo izbacio iz glave. Sve to je iza mene...
Pogledala me pravo u oci. Ono sto sam video bio je blesak saznanja,poznaje ili cak i malo potisnutog besa. Izvinula se ostalima i krenula pravo ka meni.
Tek sada sam mogao da je vidim celu. Imala je blago preplanuo ten i pomalo vragolast osmeh na usnama. Zastala je na oko metar oko mene i pruzila ruku.
-Vi mora da ste gospodin Salvatore.-rekla je glasom neznim,ali ipak odlucnim.Polako sam klimnuo glavom .
-Mislim da nisam imao to zadovoljstvo da vas upoznam gospodjice..-
-Blair Waldorf. Drago mi je gospodine-rekla je. Odmah mi je sinulo. Ona je jedna od glavnih urednika mnogih institucija.
-Zadovoljstvo je moje gospodjice Waldorf.- u tom trenutku sam u njenim ocima videla blesak zavisti ,a ja nisam ni ocekivao o cemu se radi. Ponudio sam je picem,ali ona je samo uzurbano izvukla ruku iz moje i rekla
-Izvinite me,zurim. Da li bi vam odgovaralo da se nadjemo i popricamo. Mislim da bismo mogli da..Pronadjemo zajednicki jezik sto se tice obe kompanije.-rekla je umiljato
-Vreme rucka..Sutra?-Malo prebrzo predlozih ja.
Ona se nasmesi osmehom punim spoznaje i klimnu glavom.
-Do tada gospodine.-Provukla se kroz guzvu i klimnula u znak pozdrava ka nekoliko ljudi. Pred samim vratima jos jednom se okrenula i pogledala me. Ovaj put umesto svih onih samouverenih emocija video sam strah...Cist i opasan strah...
5.Jul
Oko 2 ujutru
Tu noc nisam dobro prespavao. Gospodjica Blair ostavila je previse pitanja da mi se motaju po glavi. Mislio sam da kontaktiram Stefana,ali ne..Nakon svega sto se desilo, ne bi me prihvatio,ni mene ni moj poziv.
Ustao sam i pogledao kroz veliki prozor odmah do mog kreveta. Ceo grad vise je sijao nocu,izgledao je tako ziv i pun ljudi. Onda sam se setio Stefana,ponovo,uz smesak. Ovde nema mnogo veverica i zeceva..Kako bi on preziveo u ovakvom velegradu?
Ta misao mi je ostala u glavi cak i kada sam osetio da je jos neko u mom stanu. Cuo sam necije brze otkucaje srca. Osvrnuo sam se i polako krenuo ka kuhinji. Bila je prazna,zatim sam otisao do radne sobe.
Poslednja stvar koju sam osetio bio je jak i opor miris vrbene...
5.Jul
Oko 5 ujutru
Glava me je bolela,a pred ocima mi je bilo mutno. Cim mi se vid malo stabilizovao ispred sebe sam video visoku,zensku figuru plave kose.
Sve oko mene bilo je mracno. Pretpostavio sam da se nalazim na nekom napustenom mestu,tako to obicno biva kada se ljudi kidnapuju.
Cuo sam neke glasove. Ali i oni su bili dosta mutni.Jasno sam cuo jedan zenski glas.
-Hajde probudite ga-rekla je plavokosa neznanka. Osetio sam vodu svuda po meni. Verovatno su to koristili da bi me probudili.
-Pa dobro bre ljudi mogli ste da zakazete sastanak.-rekoh mozda previse brzo.Cuo sam opet zenski smeh.
-Drago mi je sto ovde imamo jednog pricljivog. Nadam se da ces i sa nama razgovarati i odgovarati na postavljena pitanja.- Kako sam malo bolje otvorio oci ugledao sam devojku jakih plavih ociju i ostro osisane plave kose.
Pogledao sam je upitno a ona se obratila jednom muskarcu sa strane. Izgleda da je ona bila glavna ovde. Pogledala je ponovo u mene i uzela nesto iz dzepa. Pokazala je prema meni sliku devojke sa kojom sam se upoznao proslo vece.Doduse ovde je izgledala mladje.
-Ovo je Blair Waldorf. Pretpostavljam da si je upoznao proslo vece na zabavi,gospodine Salvatore.- upitno je podigla plavu obrvu.
-Ne odgovaram ni na kakva vasa sranja dok mi ne odgovorite na moja pitanja.Ko ste ,sta cu vam je?-pitao sam je opet prebrzo..Zasmejala se i sarkasticno rekla
-O pa to nas vampir zeli da zna o cemu se radi? Dobro.. Mi smo iz organizacije zastite vampira. I dok se ti i tebi slicni eksponirate mi za vama cistimo sranja koja ste ostavili. Ti nama ne trebas. Mi trebamo tebi zapravo zato sto tebi treba zastita. Doticna gospodjica Blair je poencijalna pretnja.Da li ti je sad nesto jasno?-ljutito je zavrsila recenicu,a pre nego sto sam uspeo da odgovorim ona je nastavila.
-Radices sa nama zato sto ti je nasa pomoc neophodna. Malo cemo proveriti Blair Waldorf i njene veze sa vampirima preko tebe.-htedoh da je prekinem i kazem joj da mi ne treba pomoc,ali ona sam dize ruku -Ne interesuje me treba li ti nasa pomoc ili ne,zato sto ces je dobiti hteo to ili ne,i ne niko te ne pita pristajes li.-
Nekoliko trenutaka samo sam sedeo
-A sta ako ne zelim i ne pristajem-upitao sam vec ljutito.Ona se polako nasmesila jednim uglom usana i rekla
-Mozemo ovo uraditi na laksi nacin ili na tezi...Ti si upravo odabrao tezi-mahnula je rukom ka dvoje muskaraca ...Osetio sam opor miris.Posle toga-mrak.
5.Jul
10sati ujutru u sobi
Probudio sam se sa uzasnom glavoboljom i osecao sam se ocajno. Nakon malo vremena u kupatilu, delovi jucerasnjeg susreta sa onom plavusom poceli su da se slazu. Setio sam se vecine dogadjaja.
Pripremio sam se za rucak sa gospodjicom Waldorf,i na stolu u kuhinji pronasao sam kratku poruku ispisanu zenskim rukopisom.
,,Nasi agenti su u blizini,,
U restoran sam stigao oko 12 sati. Gospodjica Blair vec je cekala za stolom i pila kafu. Prisao sam stolici i seo naspram nje. Nije ni pogledala u mene. Gledala je negde daleko u daljinu kroz obliznji prozor.Onda je naprasno upitala.
-Da li ste nekada izgubili nekoga koga ste iskreno voleli?-bilo je to setno pitanje,na koje nisam znao kako da odgovorim.Ali,sam znao kako se tacno osecala.
-Da,-odgovorih kratko-jesam- kroz glavu su mi prosle razne slike u tom trenutku. Krv,delovi rasparcani na sve strane,krv i neobuzdana mrznja i bol.
-Ja sam svog muza izgubila pre godinu dana u automobilskoj nesreci,bio je to jedan prevrtljiv covek,ali ipak divan i brizan.- pitao sam se zasto je najednom okrenula jedan veseo i topao dan u tmurno secanje puno tuge.
Drhtavo je uzdahnula i pogledala me kao da se otreznila od tog trenutka koji je provela u proslosti.
-Ovako gospodine Salvatore-pocela je profesionalnim ustivim tonom-ja vise nisam u mogucnosti da vodim kompaniju Bass. Zelim da vam je prodam.- to je bilo neocekivano pitanje.
-Gospodjice-zastao sam-mozda bi o ovome trebali da diskutujemo uz prsustvo jos nekih ljudi ja ipak...-zaustavila me je jednim pokretom ruke.
-Damone mislim da nsite razumeli-zastala je-ne zelim da prodam moju kompaniju kompanije Mitchell and Co. zelim je prodati vama licno.- pogledala me je znacajno.
Tu se nekako i zavrsio taj sastanak. Odlucio sam da razmislim o tome i precutali smo ostatak rucka uz privremene primedbe o vremenu i hrani.
6.Jun
Nesto posle ponoci
Kada sam se veceras vratio sa sastanka sa gospodjicom Blair otisao sam do kancelarije i sredio neku papirologiju.Zatim sam oko sedam stigao u stan da razmislim o svemu.
Zasto bi ona zelela da mi proda kompaniju njenog pokojnog muza?Odjednom sam cuo osmeh.
-I tebe zbunjuje huh? Nama to radi poslednjih 5 godina.-rekla je iznervirano.
-Ne mozemo da joj provalimo motive...-
Bila je to plavusica iz Zastite Vmapira.Brzo sam se odvojio od stola na kome sam bio naslonjen i sumnjicavo je pogledao.Uzvratila mi je podizanjem obrve.
-Ok nismo se bas najbolje juce upoznali-rekla je
-Oh da izvlacenje iz kreveta,omamljivanje i ispitivanje,a ja se sve nadam da ces mi reci kako se zoves...-upitah ironicno
-Ne-rekla je ozbiljno-necu ti reci kako se zovem,ali evo ti broj telefona za svaki slucaj.
-Pa dobro,nisam navikao da zovem devojke kojima ne znam ni ime-pogledala me nestrpljivo i uzdahnula.
-Slusaj,jedino od tebe zavisi hoces li da prezivis ili ne-ostro je rekla
-Opa nismo vise tako dobro raspolozeni,huh?-pogledala me vec na ivici besa i nestrpljenja
-Samo zovi ako si u nevolji.-na kraju je rekla i napustila stan.
Onda sam se zamislio ozbiljno...Kao da cu imati vremena da telefoniram ako neko krene da me ubije. Zajebi,odoh da legnem...
7.Jun
Subota
Kada sam se probudio bilo je blizu podneva.Palo mi je napamet da mozda opet nisu koristili trik sa vrbenom?Ustao sam i otisao do firme za svaki slucaj da proverim da li je sve spremno za vikend. us tan sam se vratio nesto posle pet.
Na telefonu me je cekala poruka od Blair.Zeli da se nadjemo veceras oko devet u prilicno zabacenom delu grada.
Razmisljao sam da se javim mojim ,drugarima, zastitnicima(haha) ali predomislio sam se.Kao da sam u velikoj opasnosti od male gospodjice...
Mislim da sam sve slozio tek kada sam stigao na vrh zgrade,nasu dogovorenu lokaciju.
Sada shvatam sta se zapravo desilo i otkud iznenadna zainteresovanost za mene od gospodjice Waldorf.Nasmesio sam se svojoj naivnosti i ponovo pomislio istu stvar...Moze li proslost da ubije?
Bio sam opkoljen i u prilicnom sranju. Nisam ni primetio diskretno poredjanu vrbenu svuda oko mene.
Blair je stajala u u uglu, u tami i podsetila me na Katherine.Uocima joj je sevao bes a na usnama titrao zadovoljan osmeh.
-Vampir je upao u moju zamku-nasmesila se-U poslednje vreme sam se dosta izvestila u ovome-zakikotala se.
-Da li sada sklapas sta se desilo?-upitala je samozadovoljni
-Ti si ubila Katherine zar ne?-upitao sam glupo pitanje i vec mi je bilo lose zbog svega. Pogled joj je sada bio suzan i setan.
-Ona je ubila njega-zastala je-Zasluzila je to kao i ti,svi ste to zasluzili-tesko je disala-Mislila sam da ces sve prokljuviti na onom rucku,ali nisi-opet je zastala.
-Niko od vas nije trebao da postoji-prodrala se.Osetio sam se slabo i pao na kolena dok me nesvestica hvatala.Poslednje sto sam video bio je njen zadovoljni osmeh i onda mrak.
Ko kaze da proslost ne ubija?
8.Jun
Dva plava oka zurila su u mene i ljutito podigla obrvu.
-Sledeci put kada budes pozeleo da umres ipak ne zovi mene.-nasmesila se
-Imacu to na umu-nasmesio sam se svojoj spasiteljici.
Tek kasnije sam saznao da je Blair trenutno na kucnoj nezi zbog trauma koje je prozivela.Saznao sam i ime moje spasiteljice-Jenny Humphrey.Sta ce biti dalje ko zna...Mozda uskoro navratim da posetim svoju proslost...Zasluzila je!
Noć je bila tiha i vedra. Neko bi rekao da je sve to previse dobro da bi bilo istinito. Ali naravno to ne važi za mene. Vec neko vreme trudim se da umaknem jednom od najboljih lovaca na vampire u celoj državi,ali i dalje mi je za petama.
Moram da priznam i sada dok stojim na vrhu zgrade osećam kako mi se približava. Ona zna gde sam,i samo je pitanje vremena kada će me pronaći,ali dotad ostaje mi vremena da zapišem i ispričam šta se desilo u poslednjih nekoliko dana...
4.Jul
U ovih par godina otkad sam napustio Mystic Falls i preuzeo kompaniju Mitchell and Co. u New York-u bilo je dosta naporno i nabijeno raznim vecerama i sastancima. Ali nisam ni pretpostavio da ce me moja proslost pratiti. Pa zar nije tako bilo oduvek?
Bilo je vece kada je kompanija izglasala neke vazne odluke i svi su krenuli ka vaznoj zurci koju su u cast nase kompanije pripremile velike porodice Brennan i Dickson.
Bila je to jos jedna od onih zurki za visoku,ustogljenu elitu,kojih sam imao preko glave u poslednjih par meseci.
Setajuci izmedju redova stolova,punih skupim picem,hranom i raskosjem. Usput sam se upoznavao sa toliko zvanicnika da vise ni imena nisam mogao da im popamtim. Ali,to vise nije ni bilo vazno...Ne kad sam upoznao nju.
Na sebi je nosila kratku crnu jednostavnu haljinu koja je naglasavala obrise njenog tela. Imala je krupne tamne oci i duge trepavice kao i pune crvene usne. Njena kosa laganim uvojcima se spustala do sredine ledja. Bila je sarmantna,bila je prelepa.
Naravno njena lepota nije prva stvar koja me privukla. U sobi je bilo prelepih devojaka od kojih su je neke cak i nadmasivale,ali ona je imala ono nesto. Zracila je nekom posebnom misterioznoscu. Na trenutak me podsetila na Kath..Ne ti misao sam brzo izbacio iz glave. Sve to je iza mene...
Pogledala me pravo u oci. Ono sto sam video bio je blesak saznanja,poznaje ili cak i malo potisnutog besa. Izvinula se ostalima i krenula pravo ka meni.
Tek sada sam mogao da je vidim celu. Imala je blago preplanuo ten i pomalo vragolast osmeh na usnama. Zastala je na oko metar oko mene i pruzila ruku.
-Vi mora da ste gospodin Salvatore.-rekla je glasom neznim,ali ipak odlucnim.Polako sam klimnuo glavom .
-Mislim da nisam imao to zadovoljstvo da vas upoznam gospodjice..-
-Blair Waldorf. Drago mi je gospodine-rekla je. Odmah mi je sinulo. Ona je jedna od glavnih urednika mnogih institucija.
-Zadovoljstvo je moje gospodjice Waldorf.- u tom trenutku sam u njenim ocima videla blesak zavisti ,a ja nisam ni ocekivao o cemu se radi. Ponudio sam je picem,ali ona je samo uzurbano izvukla ruku iz moje i rekla
-Izvinite me,zurim. Da li bi vam odgovaralo da se nadjemo i popricamo. Mislim da bismo mogli da..Pronadjemo zajednicki jezik sto se tice obe kompanije.-rekla je umiljato
-Vreme rucka..Sutra?-Malo prebrzo predlozih ja.
Ona se nasmesi osmehom punim spoznaje i klimnu glavom.
-Do tada gospodine.-Provukla se kroz guzvu i klimnula u znak pozdrava ka nekoliko ljudi. Pred samim vratima jos jednom se okrenula i pogledala me. Ovaj put umesto svih onih samouverenih emocija video sam strah...Cist i opasan strah...
5.Jul
Oko 2 ujutru
Tu noc nisam dobro prespavao. Gospodjica Blair ostavila je previse pitanja da mi se motaju po glavi. Mislio sam da kontaktiram Stefana,ali ne..Nakon svega sto se desilo, ne bi me prihvatio,ni mene ni moj poziv.
Ustao sam i pogledao kroz veliki prozor odmah do mog kreveta. Ceo grad vise je sijao nocu,izgledao je tako ziv i pun ljudi. Onda sam se setio Stefana,ponovo,uz smesak. Ovde nema mnogo veverica i zeceva..Kako bi on preziveo u ovakvom velegradu?
Ta misao mi je ostala u glavi cak i kada sam osetio da je jos neko u mom stanu. Cuo sam necije brze otkucaje srca. Osvrnuo sam se i polako krenuo ka kuhinji. Bila je prazna,zatim sam otisao do radne sobe.
Poslednja stvar koju sam osetio bio je jak i opor miris vrbene...
5.Jul
Oko 5 ujutru
Glava me je bolela,a pred ocima mi je bilo mutno. Cim mi se vid malo stabilizovao ispred sebe sam video visoku,zensku figuru plave kose.
Sve oko mene bilo je mracno. Pretpostavio sam da se nalazim na nekom napustenom mestu,tako to obicno biva kada se ljudi kidnapuju.
Cuo sam neke glasove. Ali i oni su bili dosta mutni.Jasno sam cuo jedan zenski glas.
-Hajde probudite ga-rekla je plavokosa neznanka. Osetio sam vodu svuda po meni. Verovatno su to koristili da bi me probudili.
-Pa dobro bre ljudi mogli ste da zakazete sastanak.-rekoh mozda previse brzo.Cuo sam opet zenski smeh.
-Drago mi je sto ovde imamo jednog pricljivog. Nadam se da ces i sa nama razgovarati i odgovarati na postavljena pitanja.- Kako sam malo bolje otvorio oci ugledao sam devojku jakih plavih ociju i ostro osisane plave kose.
Pogledao sam je upitno a ona se obratila jednom muskarcu sa strane. Izgleda da je ona bila glavna ovde. Pogledala je ponovo u mene i uzela nesto iz dzepa. Pokazala je prema meni sliku devojke sa kojom sam se upoznao proslo vece.Doduse ovde je izgledala mladje.
-Ovo je Blair Waldorf. Pretpostavljam da si je upoznao proslo vece na zabavi,gospodine Salvatore.- upitno je podigla plavu obrvu.
-Ne odgovaram ni na kakva vasa sranja dok mi ne odgovorite na moja pitanja.Ko ste ,sta cu vam je?-pitao sam je opet prebrzo..Zasmejala se i sarkasticno rekla
-O pa to nas vampir zeli da zna o cemu se radi? Dobro.. Mi smo iz organizacije zastite vampira. I dok se ti i tebi slicni eksponirate mi za vama cistimo sranja koja ste ostavili. Ti nama ne trebas. Mi trebamo tebi zapravo zato sto tebi treba zastita. Doticna gospodjica Blair je poencijalna pretnja.Da li ti je sad nesto jasno?-ljutito je zavrsila recenicu,a pre nego sto sam uspeo da odgovorim ona je nastavila.
-Radices sa nama zato sto ti je nasa pomoc neophodna. Malo cemo proveriti Blair Waldorf i njene veze sa vampirima preko tebe.-htedoh da je prekinem i kazem joj da mi ne treba pomoc,ali ona sam dize ruku -Ne interesuje me treba li ti nasa pomoc ili ne,zato sto ces je dobiti hteo to ili ne,i ne niko te ne pita pristajes li.-
Nekoliko trenutaka samo sam sedeo
-A sta ako ne zelim i ne pristajem-upitao sam vec ljutito.Ona se polako nasmesila jednim uglom usana i rekla
-Mozemo ovo uraditi na laksi nacin ili na tezi...Ti si upravo odabrao tezi-mahnula je rukom ka dvoje muskaraca ...Osetio sam opor miris.Posle toga-mrak.
5.Jul
10sati ujutru u sobi
Probudio sam se sa uzasnom glavoboljom i osecao sam se ocajno. Nakon malo vremena u kupatilu, delovi jucerasnjeg susreta sa onom plavusom poceli su da se slazu. Setio sam se vecine dogadjaja.
Pripremio sam se za rucak sa gospodjicom Waldorf,i na stolu u kuhinji pronasao sam kratku poruku ispisanu zenskim rukopisom.
,,Nasi agenti su u blizini,,
U restoran sam stigao oko 12 sati. Gospodjica Blair vec je cekala za stolom i pila kafu. Prisao sam stolici i seo naspram nje. Nije ni pogledala u mene. Gledala je negde daleko u daljinu kroz obliznji prozor.Onda je naprasno upitala.
-Da li ste nekada izgubili nekoga koga ste iskreno voleli?-bilo je to setno pitanje,na koje nisam znao kako da odgovorim.Ali,sam znao kako se tacno osecala.
-Da,-odgovorih kratko-jesam- kroz glavu su mi prosle razne slike u tom trenutku. Krv,delovi rasparcani na sve strane,krv i neobuzdana mrznja i bol.
-Ja sam svog muza izgubila pre godinu dana u automobilskoj nesreci,bio je to jedan prevrtljiv covek,ali ipak divan i brizan.- pitao sam se zasto je najednom okrenula jedan veseo i topao dan u tmurno secanje puno tuge.
Drhtavo je uzdahnula i pogledala me kao da se otreznila od tog trenutka koji je provela u proslosti.
-Ovako gospodine Salvatore-pocela je profesionalnim ustivim tonom-ja vise nisam u mogucnosti da vodim kompaniju Bass. Zelim da vam je prodam.- to je bilo neocekivano pitanje.
-Gospodjice-zastao sam-mozda bi o ovome trebali da diskutujemo uz prsustvo jos nekih ljudi ja ipak...-zaustavila me je jednim pokretom ruke.
-Damone mislim da nsite razumeli-zastala je-ne zelim da prodam moju kompaniju kompanije Mitchell and Co. zelim je prodati vama licno.- pogledala me je znacajno.
Tu se nekako i zavrsio taj sastanak. Odlucio sam da razmislim o tome i precutali smo ostatak rucka uz privremene primedbe o vremenu i hrani.
6.Jun
Nesto posle ponoci
Kada sam se veceras vratio sa sastanka sa gospodjicom Blair otisao sam do kancelarije i sredio neku papirologiju.Zatim sam oko sedam stigao u stan da razmislim o svemu.
Zasto bi ona zelela da mi proda kompaniju njenog pokojnog muza?Odjednom sam cuo osmeh.
-I tebe zbunjuje huh? Nama to radi poslednjih 5 godina.-rekla je iznervirano.
-Ne mozemo da joj provalimo motive...-
Bila je to plavusica iz Zastite Vmapira.Brzo sam se odvojio od stola na kome sam bio naslonjen i sumnjicavo je pogledao.Uzvratila mi je podizanjem obrve.
-Ok nismo se bas najbolje juce upoznali-rekla je
-Oh da izvlacenje iz kreveta,omamljivanje i ispitivanje,a ja se sve nadam da ces mi reci kako se zoves...-upitah ironicno
-Ne-rekla je ozbiljno-necu ti reci kako se zovem,ali evo ti broj telefona za svaki slucaj.
-Pa dobro,nisam navikao da zovem devojke kojima ne znam ni ime-pogledala me nestrpljivo i uzdahnula.
-Slusaj,jedino od tebe zavisi hoces li da prezivis ili ne-ostro je rekla
-Opa nismo vise tako dobro raspolozeni,huh?-pogledala me vec na ivici besa i nestrpljenja
-Samo zovi ako si u nevolji.-na kraju je rekla i napustila stan.
Onda sam se zamislio ozbiljno...Kao da cu imati vremena da telefoniram ako neko krene da me ubije. Zajebi,odoh da legnem...
7.Jun
Subota
Kada sam se probudio bilo je blizu podneva.Palo mi je napamet da mozda opet nisu koristili trik sa vrbenom?Ustao sam i otisao do firme za svaki slucaj da proverim da li je sve spremno za vikend. us tan sam se vratio nesto posle pet.
Na telefonu me je cekala poruka od Blair.Zeli da se nadjemo veceras oko devet u prilicno zabacenom delu grada.
Razmisljao sam da se javim mojim ,drugarima, zastitnicima(haha) ali predomislio sam se.Kao da sam u velikoj opasnosti od male gospodjice...
Mislim da sam sve slozio tek kada sam stigao na vrh zgrade,nasu dogovorenu lokaciju.
Sada shvatam sta se zapravo desilo i otkud iznenadna zainteresovanost za mene od gospodjice Waldorf.Nasmesio sam se svojoj naivnosti i ponovo pomislio istu stvar...Moze li proslost da ubije?
Bio sam opkoljen i u prilicnom sranju. Nisam ni primetio diskretno poredjanu vrbenu svuda oko mene.
Blair je stajala u u uglu, u tami i podsetila me na Katherine.Uocima joj je sevao bes a na usnama titrao zadovoljan osmeh.
-Vampir je upao u moju zamku-nasmesila se-U poslednje vreme sam se dosta izvestila u ovome-zakikotala se.
-Da li sada sklapas sta se desilo?-upitala je samozadovoljni
-Ti si ubila Katherine zar ne?-upitao sam glupo pitanje i vec mi je bilo lose zbog svega. Pogled joj je sada bio suzan i setan.
-Ona je ubila njega-zastala je-Zasluzila je to kao i ti,svi ste to zasluzili-tesko je disala-Mislila sam da ces sve prokljuviti na onom rucku,ali nisi-opet je zastala.
-Niko od vas nije trebao da postoji-prodrala se.Osetio sam se slabo i pao na kolena dok me nesvestica hvatala.Poslednje sto sam video bio je njen zadovoljni osmeh i onda mrak.
Ko kaze da proslost ne ubija?
8.Jun
Dva plava oka zurila su u mene i ljutito podigla obrvu.
-Sledeci put kada budes pozeleo da umres ipak ne zovi mene.-nasmesila se
-Imacu to na umu-nasmesio sam se svojoj spasiteljici.
Tek kasnije sam saznao da je Blair trenutno na kucnoj nezi zbog trauma koje je prozivela.Saznao sam i ime moje spasiteljice-Jenny Humphrey.Sta ce biti dalje ko zna...Mozda uskoro navratim da posetim svoju proslost...Zasluzila je!
